Београд, 28.02.2017. године.

Уставни суд Републике Србије је  дана 17.11.2016. године донео одлуку да је одредба Закона о раду (члан 179. став 3. тачка 5 – један од разлога за отказ уговора о раду) неуставна.

Уставни суд Републике Србије је дана 17. новембра 2016. – објављено у Службеном гласнику РС 13/2017 од 24.02.2017. године (донео одлуку („Одлука“) да је одредба члана 179. став 3. тачка 5) Закона о раду („Закон“) неуставна. Ова одредба прописује да послодавац може отказати уговор о раду запосленом уколико његово понашање представља радњу извршења кривичног дела учињеног на раду и у вези са радом, независно од тога да ли је против запосленог покренут кривични поступак за кривично дело.

Уставни суд Републике Србије је засновао своју Одлуку на околности да ова одредба Закона није у складу са чланом 34. Устава Републике Србије, а из
основног разлога што, приликом примене ове одредбе у поступку утврђивања постојања одговорности запосленог за повреду радне дисциплине, послодавац неминовно преузима надлежност суда утврђујући да ли је или не запослени учинио кривично дело на раду или у вези са радом.

Ова Одлука ће се примењивати од дана њене објаве у Службеном гласнику Републике Србије, те у складу са Законом о Уставном суду члан 179. став 3. тачка 5) Закона ће престати да производи правно дејство по објављивању Одлуке у Службеном гласнику Републике Србије.

Како Одлука утиче на послодавце:

– Члан 179. став 3. тачка 5) Закона се не може више примењивати, укључујући и на односе који су настали пре дана објављивања Одлуке, осим ако до тог дана нису правноснажно решени;

– Уколико је запосленом отказан уговор о раду по више основа, укључујући и по основу неуставног члана 179. став 3. тачка 5) Закона, оправданост и законитост отказа уговора о раду цениће се само у односу на остале основе за отказ уговора о раду;

– Свако коме је повређено право решењем о престанку радног односа донетим на основу члана 179. став 3. тачка 5) Закона има право да тражи од послодавца измену тог појединачног акта, у складу са правилима поступка у коме је појединачни акт донет. Овај предлог се може поднети у року од шест месеци од дана објављивања Одлуке у „Службеном гласнику РС“, под условом да од достављања појединачног акта до подношења предлога или иницијативе за покретање поступка није протекло више од две године;

– Ако се утврди да се изменом појединачног акта не могу отклонити последице настале услед примене одредбе Закона за коју је одлуком Уставног суда утврђено да није у сагласности са Уставом, Уставни суд може одредити да се ове последице отклоне повраћајем у пређашње стање, накнадом штете или на други начин;

Послодавац има обавезу да измени правилник о раду / колективни уговор код послодавца уколико ови документи садрже одредбе суштински идентичне одредби Закона коју је Уставни суд прогласио неуставном.

Текст ОДЛУКЕ УСТАВНОГ СУДА можете погледати овде.